Intervjui

Reditelj Slobodan Šijan i član žirija BOSIFEST 2013

Na BOSIFEST - u nema loših filmova

Kao reditelj obično ste u situaciji da vas ocenjuju. Kakvo je iskustvo biti član žirija međunarodnog filmskog festivala kao što je BOSIFEST?

U principu ne prihvatam ovakvu vrstu poziva posebno ne na domaćim festivalima gde rizikujete da zbog nekog nenagrađenog filma steknete doživotnog neprijatelja. Pristao sam da budem član žirija Bosifesta zbog specifičnosti samog festivala. Iskustvo je bilo veoma dobro zbog dobre selekcije rediteljke Maje Miloš, tako da nije bilo slabih filmova. Bilo je zanimljivo upoznati se kroz filmove sa različitim sudbinama.

Koji kriterijumi su bili presudni u ocenjivanju filmova?

Ja lično volim one filmove koji su subverzivni u izboru tema ali volim i raznovrsnnost u pristupu. Na kraju tu su i ostali članovi žirija pa se usaglase mišljenja.

Koji film je na vas ostavio najjači utisak i zašto?

Sva tri nagrađena filma, svaki na svoj način. Film koji je osvojio Gran pri Bosifest 2013 “Hromozom 5”, je priča koja je ispričana iznutra. Pokušavajući da dobije odgovore na dijagnozu njene ćerke Andreje koja je izgubila hromozom 5, majka fotograf pravi intiman dnevnik. Film je intimna priča koja je ispričana na profesionalni način i izuzetno vizuelno uobličena. A.K.A Dok Pomus je profesionalno ispričana filmska priča o čoveku uz čije sam hitove odrastao ne znajući za njegovu životnu priču. U filmu “Poslednji tabu” osobe sa invaliditetom pričaju o svom ljubavnom životu na veoma smeo način. Mislim da ovakvi filmovi pomeraju svest ljudi kada govorimo o osobama sa invaliditetom.

Rediteljka Maja Miloš, selektor BOSIFEST 2013

Očekujte neočekivano

U svetu u kome se solidarnost i empatija sve više potiskuju i gube, filmovi koje ćemo imati prilike da vidimo na ovogodišnjem Bosi festivalu nas, pre svega, upućuju da razmislimo o tim bazičnim vrednostima humanog društva. Videćemo posebne filmove sa posebnim ličnostima, koje nisu drugačije zbog svog invaliditeta već zbog permanentne borbe i slavljenja života. To ih svakako čini posebnim i izrazitim u društvu koje je zapalo u apatiju. U takvom društvu često dominira površni pogled koji osobe sa invaliditetom isključivo vidi kao one koji ne koračaju. Ovi filmovi otkrivaju da oni zapravo koračaju i to po prostranstvima koje često većina u društvu ne može ni da zamisli. Hrabrost u izrazu, temi, postupku, doticanju iracionalnog, otvorenost pogleda tamo gde je društvo hendikepirano slepim mestima, sve to odlikuje filmove ovogodišnje selekcije. Oni će vas potresti, pokrenuti, pogoditi, naterati da se zamislite, nasmejati, iznenaditi. Očekujte neočekivano!

Reditelj Oleg Novković, selektor BOSIFEST 2012

Neuništivost života, jer nade uvek ima

Videćete različite filmove iz svih krajeva sveta. Drgačije kulture, običaje, društvene okolnosti. Upoznaćete najrazličitije karaktere i njihove životne priče. Gledaćete borbu, patnju, radost tugu, optimizam i pre svega želju za životom. Naučićete ponešto, doživećete i poistovetiti se sa zanimljivim ličnostima, zavolećete ih i razumeti. Približićete se nečemu što ste izbegavali - pogledajte i otkrićete - univerzalno ljudsko biće. Još jednom ćete otkriti vitalnost i životnu energiju. Neuništivost života, jer nade uvek ima. Dođite da gledate i shvatite.

Reditelj Igor Turčinović i selektor BOSIFEST 2011

Dobar i zanimljiv festival ne samo društveno odgovoran

Do sada sam imao prilike da gledam mnogo filmova koji su tretirali tematiku osoba sa invaliditetom, a neki od njih su postali pravi klasici kao na primer Rain Main ili My Left Foot, a neki su do te mere bili patetični da su kod mene izazivali onaj "bljak" osećaj u stomaku pomešan sa gađenjem zbog pohlepe pojedinih producenata spremnih da od nečije nevolje prave robu za prodaju. Međutim filmove koje sam pogledao u veoma kratkom roku (sa rokovima je uvek frka) za mene su ma koliko to zvučalo kao opšte mesto zaista potpuno novo iskustvo. Neki od njih su toliko ozbiljno snimljeni da mogu da budu domaći zadatak mnogim srpskim filmadžijama i njihovim "toplim ljudskim pričama". Fascinira odsustvo patetike i samosažaljiveg kukumavčenja. Vedri hrabri istraživački i na momente zaista potresni. Takvi su neki od filmova koje sam pogledao. Oni manje kvalitetni, koji se neće naći u zvaničnoj konkurenciji svojim šarmom su znali da nadomeste profesionalna neznanja i ograničenosti u budžetu. Dobar i zanimljiv festival ne samo društveno odgovoran.  

Reditelj Boban Skerlić i član žirija BOSIFEST 2012

BOSIFEST donosi radost života i stvaranja

U vremenu kada su TV programi  preplavljeni raznim vrstama rijaliti emisija, a ozbiljnim temama se pristupa senzacionalistički, u čemu je značaj Bosifesta - Beogradskog internacionalnog filmskog festivala osoba sa invaliditetom? 

Bosifest je ozbiljan internacionalni festival u svim aspektima i predstavlja retku priliku da se sakrijemo od nasrtaja primitivnih, tabloidnih, estradnih i prostačkih sadržaja. Svako takvo utočište je, ma koliko bilo malo i privremeno, uistinu dragoceno.

Za dobar film je potrebna dobra priča, međutim ponekad izgleda da nema boljeg scenariste od samog života. Koji film i priča su na vas ostavili najjači utisak?

To je svakako pobednički dokumentarni film "Poslednji let" Iva Langloa koji beskrajno duhovito i inteligentno, a bez dociranja, redefiniše pojmove "osujećen" i "onemogućen" u svakom smislu. Epski, herojski film.

Kao članu žirija koji kriterijumi su bili presudni u vrednovanju filmova?

Isključivo filmski. Kao i na bilo kom drugom festivalu. Relevantnost teme, formalna konzistentnost, inovativna rešenja, strast...

Milan Lučić bivši direktor doma omaldine i član žirija BOSIFEST 2011

BOSIFEST je značajno  kulturno uporište za region

Koji film je na vas ostavio najjači utisak i na koji biste prilepili etiketu "obavezno pogledati"?

Izdvojiću dva kanadska filma: ostvarenje “Last flight”, u  režiji Yves Langloisa (grand prix Bosifesta 2011. godine), poučna priča o čoveku koji je pomerao granice i nije odustajao u životnim situacijama u kojima većina nas ne bi istrajala. Kao i “Step Up!“ Tomasa Wormsera (kristalna plaketa za najbolju režiju BOSI fest 2012), o mladom i perspektivnom plesaču koji je u saobraćajnoj nesreći izgubio stopalo. Ali to ga nije sprečilo da ostvari svoj san: uz mnogo truda i volje uspeo je da trijumfuje na plesnom podijumu. Takve priče svima nama treba da budu podsticaj i inspiracija u životu.

Koji kriterijumi su bili presudni u ocenjivanju filmova?

U ocenjivanju filmova osnovno načelo bio je umetnički kvalitet.

Devet godina ste bili u upravnom odboru IETM-a, najveće evropske kulturne mreže koja okuplja oko 500 institucija sličnih Domu omladine. Kakva su vaša iskustva? Koliko se pažnje posvećuje festivalima poput Bosifesta i koliko ovakve vrste festivala doprinose bogatijoj kulturnoj ponudi jednog grada?

Dostupnost programa osobama sa invaliditetom jedna je od izuzetno važnih tema u okviru IETM mreže. Nemoguće je govoriti o multikulturalnosti i efektu koji umetnost treba da ima u društvu. a da se ne vodi računa o dostupnosti programa svim građanima. Bosifest je važan program ne samo za kulturnu ponudu našeg grada, već je i značajno kulturno uporište za region, kada je reč o manifestacijama koje se bave promocijom jednakosti i rušenjem predrasuda vezanim za osobe sa invaliditetom. Jako je važna činjenica da Bosifest šalje poruku kako je integracija ljudi sa invaliditetom neophodna u svakom društvu, ali i moguća, te da javnost upoznaje sa njihovim potrebama, pravima i položajem. Takođe, gledajući filmove koji su delo osoba sa invaliditetom, uviđamo da se i one podjednako uspešno mogu baviti filmskom umetnoću, a priče i iskustva oživljene na filmskom platnu uče nas da ništa nije nemoguće ako postoji volja, solidarnost i podrška okoline i društva.

Nemanja Vranjković, zamenik generalnog direktora Radio Televizija Studio B

Privilegija je podržati BOSIFEST

Iz godine u godinu, shvatamo da što što radimo, i što imamo privilegiju da podržimo jednu takvu manifestaciju, ima samo pozitivne, korisne i dalekosežno dobre posledice. Podrška nam je potrebna svima, u današnje vreme, važno je da makar pokušamo da se razumemo. Program i ljudi koji BOSIFEST organizuju zaslužuju svaku vrstu podrške, i to da se njihovim radom ponosimo. Svaki događaj te vrste je važan za ceo Beograd i sve Beograđane, kako one koje vole film, tako i one koji vole i razumeju one oko sebe. Možda je i to jedna od prilika koje nam se pružaju da zastanemo i razmislimo o svetu i ljudima oko nas.